Medicinska upotreba vanadijuma

Vanadijum je element u tragovima u ljudskom tijelu, sa sadržajem od približno 25 mg. U uslovima pH 4-8 u tjelesnim tečnostima, glavni oblik vanadijuma je VO3-, koji je jon vanadata; Drugi je +5 oblik valentne oksidacije VO43-, koji je ortovanadatni jon. Zbog sličnih bioloških efekata, vanadati se općenito odnose na ova dva +5 valentna oksidacijska jona. VO3- ulazi u ćelije kroz sisteme za transport jona ili slobodno, i reducira se redukovanim glutationom u VO2+ (+4 stanje oksidacije), što je vanadil jon. Zbog široko rasprostranjenog prisustva jona fosfata i Mg2+ u ćelijama, VO-3 i fosfat imaju slične strukture, a VO2+i Mg2+ su sličnih veličina (jon radijusi od 160 pm i 165 pm, respektivno). Stoga, oni mogu ometati proces biohemijske reakcije ćelija tako što će se nadmetati sa fosfatom i Mg2+da vežu ligande. Na primjer, inhibiranje ATP hidrolaze, ribonukleaze, fosfofruktoze kinaze, fosfogliceraldehid kinaze, 6-fosfoglukozidaze i fosfotirozin protein kinaze. Dakle, vanadijum ima širok spektar bioloških efekata nakon ulaska u ćelije. Jedinjenja vanadijuma imaju prednosti relativno lake sinteze i niske cene, tako da je proučavanje mehanizma smanjenja pritiska jedinjenja vanadijuma korisno za razvoj i korišćenje vanadijuma.